ПЕТРОВЦИ - На здогаованє на Юлина Бучка, руского композитора походзеньом зоз Миклошевцох, 3. януара 2016. року у Петровцох орґанизована промоция його кнїжки «Лем писня будзе далєй жиц», котра з друку вишла прешлого року и финансована є з боку Координациї рускей националней меншини РГ.

Числени писнї автора находза ше и скарбу РТВ Нови Сад, а єдна часц фундусу страцена под час Отечественей войни. По нєшка мено Юлина Бучка вяже ше за єдиного успишнєйшого руского композитора зоз РГ.

Богату програму водзела учителька руского язика Наталия Гнатко хтора дала уводни слова на руским и горватским язику. О самей публикациї бешедовал и редактор Яким Ерделї. Рамики обробел Боґдан Ерделї, нотни материял позберали Лидия Пашо, котра була и рецензентка, Юлиян Рамач Чамо и Ана Бучко. Кнїжка друкована у Церни и вишла у тиражу од 350 прикладнїкох, а попри Координациї рускей националенй меншини РГ софинансиєр бул Представитель рускей националней меншини Городу Заґребу, мр сц. Ириней Мудри.

Кнїжка облапя коло трицец композициї написани на слова руских поетох Агнети Бучко Папгаргаї, Дюри Папгаргая, Мирона Колошняя и Силва Ерделя. У збирки композициї хтори припадаю дзецинским, забавним и народним шпиванком.

Зоз биоґрафиї Юлина Бучка дознаваме же пред Отечествену войну бул заняти як наставнїк музичней култури у Центру за културу у Вуковаре и як професионални гудак КУД-а «Слоґа» зоз Вуковару, а по войни бул заняти на Горватским радию Вуковар як музични редактор. Од малючка учел грац гармонику, анї нє ишол до порядней музичней школи. Грал и други инструменти, а свою любов ґу рускей писнї пренєсол и на свойо дзеци — сина Бориса и дзивки Ану и Гелену.

Петровскей публики композициї Юлина Бучка одшпивали син Борис, дзивка Ана и унука Миа.

Шпивачох инструментално провадзели Борис Бучко и Звонко Еделински.

На тот способ петровска публика мала нагоду ище раз ше здогаднуц музичней творчосци Юлина Бучкового.

Таня Гарди